Visbility menu
  • Test
  • Test
Beograd, 27/09/2016
vesti

Srpska dijaspora sve manja

Na nedavno održanoj konferenciji za štampu u Upravi za dijasporu prezentirani rezultati popisa srpskog rasejanja u Evropi čiji broj nije niti na vidiku ranije državne propagande “u milionima”.
U okviru projekta “Popis srpske dijaspore u Evropi” Omladinskog centra za demokratiju u Nišu u saradnji sa Upravom za dijasporu Republike Srbije, sprovedeno je istraživanje na osnovu zvaničnih podataka državnih statističkih institucija u zemljama Evrope.
Projekat je realizovao Miodrag Kreculj iz Minhena, SR Nemačka, uvaženi član Mreže za poslovnu podršku (BSN).
Prema publikovanim podacima broj našeg resajanja u Evropi nije odavno više toliko značajan. Primera radi, mnogi domaći mediji su sve do skoro pisali da Srba u Nemačkoj ima preko 700.000 a prema nemačkoj statistici sada ih ima 220.908 sa srpskim putnim ispravama u Austriji 186.807. U Švajcarskoj živi 78.092 Srba, Francuskoj 48.571, u Italiji 43.811, u Švedskoj 6.776, u Norveškoj 4.012 itd.
Autor istraživanja, Miodrag Kreculj, je u publikovanoj studiji prikazao dve kolone brojki: u jednoj su bile zvanične cifre statističkih ureda evropskih zemalja a u drugoj “procena” naših ambasada u istim zemljama. Razlika je, u najmanju ruku – drastična, te ona ujedno pokazuje nemar naših ambasada da od zemalja u kojima se vrši diplomatska služba i sami dobiju ove podatke a ne da broj naših državljana pogađaju “odokativno” ili na dnu šoljice kafe. Primera radi, ambasada u Londonu tvrdi da je Srba u Engleskoj 80.000 dok zvanična statistika kaže samo 8.161, za Francusku tvrde 120.000 a zaista ih je 48.571, za Holandiju ambasada tvrdi 20.000 a tamo nas ima 2.232 itd.
Kreculj je posebno istakao da je tema “dijaspore” odnosno “rasejanja” veoma bitna i za ekonomski razvoj te da će se sve jači odliv naših državljana (kroz asimilacioni proces) loše odraziti i na buduće sve manje doznake. Tačnije, novije generacije će se stopiti sa zemljom u kojoj žive i neće više imati dodir sa Srbijom a i oni koji ubuduće budu naslednici će svoju imovinu u Srbiji prodati i taj novac preneti u zemlje gde žive. Zato bi naša država morala opet da posveti dostojniju pažnju našim ljudima u rasejanju, jer je alarmantan broj izlaska iz matičnog državljanstva naše zemlje najvitalnijeg dela stanovništva, naše omladine, koja upravo u reproduktivnom dobu vraća zauvek svoje matično državljanstvo svojoj nekadašnjoj matici Srbiji.