Srbija želi u EU, ali ne primenjuje svoje zakone u praksi

Video

Izveštaj

Mreža za poslovnu podršku je održala okrugli sto o problemima u priznavanja stranih atesta i dobijanju sertifikata o usaglašenosti za materijale, opremu i proizvode koji se uvoze iz zemalja-članica Evropske Unije u Srbiju.

Skupu su prisustvovali predstavnici brojnih kompanija, Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Ministarstva trgovine, Ministarstva privrede i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Predstavnici kompanija-učesnika su na prvom mestu upozorili na visoke troškove pribavljanja sertifikata o usaglašenosti. Pregled prosečnih troškova za prihvatanje EN sertifikata u Srbiji dati su u tabeli u prilogu, uz napomenu da troškovi za pojedine proizvode mogu ići i do 7.000 EUR.

*U zavisnosti od zahteva procedura domaćih sertifikacionih institucija.

Pored visokih troškova, problem predstavlja i to što se Uredba o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti ne poštuje, odnosno njeno sprovođenje je blokirano. Na rešenja po zahtevima se čeka i do 18 meseci, a komisija koja je oformljena od strane Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne izdaje rešenja o priznavanju stranih sertifikata od jula 2013.

Takođe, kao problem je istaknuto i nepostojanje Zakona, Uredbe ili tehničkog propisa o građevinskim proizvodima, kao ni usvajanje Uredbe Evropskog parlamenta i saveta 305/2011 kojima bi se uslovila upotreba EN normi i sertifikata za proizvodne sisteme, kao i korišćenje CE znaka.

Sve ovo dovodi do stvaranja novih barijera umesto brisanja postojećih, i ograničava slobodan promet materijala, ljudi i sredstava što je jedno od osnovnih načela EU.

Konačno, proizvođači u Srbiji su prinuđeni da domaćim institucijama za sertifikaciju proizvoda plaćaju sertifikaciju, ali domaći sertifikati ne važe u zemljama EU, pa izvoznici moraju da dodatno plate i posebnu sertifikaciju za tržište EU. Izvoz određenih proizvoda na tržište EU bio bi znatno olakšan kada bi oni imali EN sertifikate i CE znak.

Posledice se ogledaju po celokupnu privredu, ali i po društvo u celini. Učesnici su istakli da ovakva situacija doprinosi da:

• Stotine objekata kojima je potrebna saglasnost protivpožarne policije za ugrađene sisteme sertifikovane u inostranstvu ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu. Time značajan deo građevinske industrije i čitavog lanca dobavljača koji za nju rade stoji
• Alternativno se nudi ispitivanje u Institutu IMS, koji nije adekvatno opremljen, pa se deo ispitivanja (na primer za spuštene plafone) vrši u inostranstvu uz visoke troškove.
• Blokiranjem primene protivpožarnih sistema i izvođenjem objekata bez protivpožarne zaštite, uvećava se rizik po bezbednost ljudi u objektima u slučaju požara
• Propisi koji su na snazu su kontradiktorni i prevaziđeni, a savremeni EN se ne primenjuje jer nisu obavezujući, iako ih je Srbija usvojila dodajući prefix SRBS ispred EN.
• Bez sertifikovanih proizvoda na tržištu pojavljuju se neatestirani proizvodi niskog kvaliteta koji mogu da izazovu opasnost po živote ljudi i materijalnu štetu.
• Prihvatanjem EN normi koje važe u evropskim zemljama za proizvode i sisteme ne bi bilo visokih troškova, pa bi novac odlazio u investicije i zapošljavanje ljudi.
• Bilo bi više posla u Srbiji za izvođače i dobavljače koji rade za strane investitore, jer oni eliminišu proizvođače i izvođače radova koji ne mogu obezbediti EN norme.
• Sertifikacija i u Srbiji i u EU poskupljuje proizvode domaćih proizvođača na tržištu zemalja EU i otežava njihov plasman

Konačno, učesnici skupa su izneli svoje predloge Vladi RS za prevazilaženje trenutne situacije:

• Donošenje Zakona o građeviskim proizvodima i tehničkim propisima koji će urediti ovu tematiku.
• Za proizvode čije je stavljanje u promet utvrđeno nacionalnim propisima odrediti tranzicioni period od 6 meseci za usaglašavanje laboratorija i sertifikacionih tela sa standardima u EU.
• Za proizvode čije stavljanje u promet NIJE utvrđeno nacionalnim propisima (nema domaćeg proizvođača, nije ugrožena srpska privreda) objaviti listu harmonizovanih EN standarda.
• Nakon ovog usaglašavanja sve ostale propise koji su u suprotnostima sa rezultatima rada iz tačke 1. i 2. staviti van snage i tako omogućiti normalan rad privredi.
• Priznati „C“ znak u Srbiji i kontrolisati kvalitet proizvoda u skladu sa tim, što se može rešiti donošenjem zakona, uredbi ili pravilnika za različite privredne grane.
• Uprostiti procedure i uvesti jedinstven rok za prihvatanje stranih sertifikata od 15 dana u slučaju da institucija nadležna za sertifikaciju u tom roku ne izjavi primedbu.
• Smanjiti nepotrebne troškove postupka kod sertifikata izdatih od strane akreditovanih instituta u EU za proizvode koji se već nalaze u NANDO bazi sertifikovanih proizvoda, odakle domaće institucije mogu izvršiti proveru uvidom u bazu.
• Hitno rešiti sve predate predmete vezane za protivpožarne sisteme u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji više od godinu i po dana parališu proizvođače, a investitorima onemogućavaju da dođu do saglasnosti MUP za protivpožarnu zaštitu, a samim tim i do upotrebne dozvole za objekat.
• Uvesti provere i priznavanje stranih sertifikata za sisteme protivpožarne zaštite od strane stručnih institucija za to koje Ministarstvo odobri, a ne od strane komisije sa ljudima iz različitih branši, za koju ne postoje uslovi za rad. Pri tome, rad službenika Ministarstva ne treba naplaćivati dodatno, jer se Srbija sporazumima sa EU obavezala da će primenjivati EN standarde.

Nabrojana rešenja treba da omoguće normalno poslovanje u Srbiji, rasterećeno suvišnih birokratskih procedura, dugih rokova i visokih troškova koji su mnoge privredne subjekte zakočili u realizaciji poslova, što im je prouzrokovalo gubitke i primorava ih da zatvaraju radna mesta, umesto da zapošljavaju ljude.

Reforma procesa sertifikacije i usaglašenosti proizvoda je jedna od preko potrebnih aktivnosti za oporavak privrede i smanjenje nezaposlenosti u Srbiji.

Fotografije

Milan Vučković, Delegacija nemačke privrede u Srbiji	Goran Stojiljković, Knauf	Miroslav Laješić, Osram
Dejan Mikić, Xella	Dragoljub Rajić, Mreža za poslovnu podršku	Nebojša Vasić, Siniat

Mediji o događaju

Politika

RTS

Magazin Biznis i Finansije

Dnevni list Danas

Dnevni list Danas – Reakcija

Infobiro

Dnevnik

Energy observer

WebTV