Privrednici ogorčeni zbog nametanja obavezne članarine Privrednoj komori Srbije

Domaće i strane kompanije i menadžeri članovi Mreže za poslovnu podršku i mnogi drugi privrednici ogorčeni su najavom takozvane reforme Privredne komore Srbije koja se svodi na ponovno vraćanje na staro i uvođenje obavezne članarine PKS.

Privreda Srbije je 2014. godinu završila sa 1,1 milijardi evra gubitaka, a u proseku svaka firma u Srbiji zadužena je u vrednosti od 187 odsto svog osnivačkog (početnog) kapitala.

U takvim uslovima, privredi koja se guši u dugovima, nameće se još jedan novi namet u vidu plaćanja obavezne članarine za članstvo u Privrednoj komori Srbije.

Sve ovo se sprovodi bez ijednog nezavisnog istraživanja sprovedenog u privredi o tome da li privrednici žele da plaćaju ovaj namet Komori, da li su zadovoljni radom Komore i njenim rezultatima i da li im je ta Komora bila od pomoći u razvoju i održanju njihovog biznisa do sada.

Mreža za poslovnu podršku iznosi principijelan stav velikog broja firmi i njihovih vlasnika u Srbiji da ne žele da plaćaju članarinu organizaciji čija su dva predsednika u poslednjih godinu dana hapšena i osumnjičena za zloupotrebu službenog položaja (Milan Janković Jaza, bivši direktor Privredne komore Beograda) i ozbiljne kriminalne radnje i korupciju (Slobodan Milosavljević, nekadašnji direktor Privredne komore Srbije). Privrednici su nezadovoljni i mnogim drugim dešavanjima u Privrednoj Komori Srbije u poslednjih nekoliko godina, kao što su:

1 – izbor predsednika Marka Čadeža koji nije nikad bio privrednik i vodio neku značajniju kompaniju u Srbiji i zato ne poznaje potrebe domaće privrede, niti uslove u kojima privreda u našoj zemlji posluje

2 – pretnje sudskim tužbama mnogim firmama od strane službenika PKS za neplaćenu članarinu u prethodnom periodu koju firme nisu želele da plate, jer nisu imale nikakvog kontakta sa Komorom, niti je ona za njih obavljala bilo kakvu uslugu

3 – predsednik PKS je donedavno imao čak 12 savetnika (od kojih su mnogi tzv „politički kadrovi“ i nemaju veze sa privredom, već su u PKS našli svoje „uhlebljenje“), što je apsurdno za zemlju sa siromašnom privredom kao što je Srbija (poređenja radi predsednik Nemačke privredne komore, u zemlji sa najrazvijenijom evropskom privredom, nema nijednog savetnika)

4 – već godinama privreda u Srbiji ne zna konkretan učinak sektora u PKS i zaposlenih u njima, koliko su domaćih firmi na godišnjem nivou spojili sa konkretnim partnerima u inostranstvu, koliko su svojim ličnim kontaktima i aktivnostima pomogli u rastu neto izvoza iz Srbije, koliko su naših privrednika u brojnoj srpskoj Dijaspori spojili sa privrednicima u Srbiji (ili bar u zemljama gde PKS ima svoja predstavništva u inostranstvu),

5 – prema informatoru PKS iz juna 2014. godine zarada potpredsednika PKS veća je od ministarskih zarada u Vladi Srbije i iznosila je 150.840 dinara (uz časni izuzetak volontera privrednika Miroslava Miletića). Planirani rashodi u PKS u 2014. samo na ime zarada zaposlenih iznosili su astronomskih 640 miliona dinara (prosek zarade u PKS u maju 2014. bio je 82.042,78 dinara), dok su rashodi za nepotrebna predstavništva u inostranstvu, među kojima ima i nekih koji opstaju samo na papiru, iznosili, prema citiranom Pravilniku PKS, 80 miliona dinara odnosno svih 100 miliona dinara sa tzv. „promotivnim aktivnostima naše privrede u inostranstvu“. Sve ovo u godini u kojoj je prosečna zarada u privredi bila svega 40560 dinara i u kojoj je privreda Srbije zabeležila najveće gubitke od kada APR vodi statistiku poslovanja domaće privrede.

Privrednici traže da budu pitani o članstvu u Privrednoj komori Srbije

Sve navedene činjenice snažan su argument privrede u Srbiji zašto ona više ne želi da plaća celokupni aparat Privredne komore Srbije i traži da se pre donošenja novog Zakona o komorama sprovede nezavisno istraživanje, tzv. „referendum privrede“o oceni rada Privredne komore Srbije u prethodnom periodu i stavu privrednika prema plaćanju obavezne članarine.

Privrednici u Srbiji pozdravljaju želju Vlade Srbije da se Privredna komora Srbije reformiše, ali to podrazumeva da se PKS prvo kadrovski i tehnički osposobi da pruži kvalitetne usluge privrednicima koji će onda biti spremni da za izvršene usluge odgovarajuće i plate. To, takođe, podrazumeva da Privredna komora Srbije, kao i druge slične komore u Evropi bude organizacija na čijem su čelu uspešni privrednici sa dugogodišnjem iskustvom i da ona bude oslobođena bila kakvog političkog uticaja, već isključivo ustrojena na načelima profesionalizma i efikasnosti.

Pre nego što se ovakva unutrašnja reorganizacije PKS ne izvrši, apsurdno je pozivati se na tzv. Austrijski komorski sistem iz prostog razloga što je privreda Austrije mnogo bogatija od srpske privrede koja se po rezultatima poslovanja u 2014. godini nalazi na ivici bankrota. Primera radi, prosečno malo i srednje preduzeće u Austriji ima upisan kapital od 936 477 evra, a prosečno malo i srednje preduzeće u Srbiji upisan kapital od svega 11 240 evra, dakle čak 83 puta veći. Ovo je razlog zašto firme u Austriji imaju sredstva da finansiraju svoju Privrednu komoru kroz obaveznu članarinu. U Srbiji će ovakav namet biti još samo jedno u nizu parafiskalnih opterećenja privrede kojih i sada ima preko 550.