Povećanje poreza na imovinu malim i srednjim preduzećima

Malim i srednjim preduzećima u mnogim gradovima širom Srbije poslednjih nedelja stižu rešenja sa višestruko uvećanim iznosima poreza na imovinu.

Procenat uvećanja kreće se od 80 do neverovatnih 1050 odsto u zavisnosti od odluka lokalnih samouprava i njihovih poreskih uprava i izazvao je žestoke reakcije medju privrednicima.

Da stanje bude gore doprinela je i činjenica da se ova visoka uvećanja poreza na imovinu odnose samo na mala i srednja preduzeća, ali ne i na velike kompanije. Na taj način se sektor MSP opet našao na udaru nemilosrdne poreske politike Ministarstva finansija i lokalnih poreskih uprava, slično kao i početkom 2013. godine, kada su ukinuti poreski krediti za ulaganje u osnovna sredstva, što je značajno usporilo rast sektora MSP, investicije u nove mašine, opremu i zapošljavanje.

Osnovu za višestruko podizanje poreza na imovinu lokalne samouprave i njihove poreske uprave pronašle su u poslednjim promenama Zakona o porezu na imovinu koje su u decembru 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije. Članom 7. izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu propisano je da mala i srednja preduzeća više ne mogu obračunavati porez na imovinu po fer tržišnoj vrednosti u svojim poslovnim knjigama, što je i dalje dopušteno velikim preduzećima. Tako se stvorio prostor da lokalne samouprave i njihove poreske uprave donesu rešenja o naplati poreza malim i srednjim preduzećima na osnovu svoje procene vrednosti i sa često maksimalnim stopama. Ovakvi dvostruki aršini za naplatu poreza na imovinu nisu samo ekonomski nerealni i nepravični, već su i neustavni, jer stavljaju velike i male i srednje kompanije u neravnopravan položaj na tržištu.

Iako u čitavoj Evropi firme iz MSP sektora plaćaju porez na imovinu koju koriste u svrhu obavljanja svoje delatnosti po fer tržišnoj vrednosti, u Srbiji se opet odstupilo od ovih pravila i doneta su rešenja na kojima se iznosi kreću od nekoliko hiljada do 50-80 hiljada evra na godišnjem nivou. Ovo će imati za posledicu da će mnoge firme početi da rasprodaju svoju imovinu, štede na uštrb zarada ili otpuštaju zaposlene kako bi obezbedile novac da plate ovako visok porez, a deo tereta preneće se i na građane kroz nova poskupljenja domaćih proizvoda i usluga. Ovakav poreski tretman sektora malih i srednjih preduzeća koji je u zemljama EU stavljen na vrh prioriteta razvoja predstavlja ozbiljan udarac domaćoj privredi i dodatno umanjuje konkurentnost mikro, malih i srednjih firmi i otežava zadržavanje mladih i obučenih kadrova u Srbiji.

Mreža za poslovnu podršku stoga apeluje na ministra finansija Republike Srbije i Vladu Republike Srbije da promene sporni Član 7. Zakona o porezu na imovinu i dozvole mikro, malim i srednjim preduzećima da kao i do sada porez na imovinu obračunavaju po fer tržišnoj vrednosti.