Potrošače u Srbiji nereformisani propisi u trgovini koštaju preko 420 miliona evra godišnje

Mreža za poslovnu podršku upoređivala je propise i birokratske procedure u grani trgovine u Srbiji i 6 zemalja EU. Istraživanje je pokazalo da su isti proizvodi u Srbiji u proseku skuplji za 18,5 odsto, jer trgovci moraju da kroz cenu proizvoda zaračunaju niz troškova koje im nameće država.

U okviru istraživanja posmatrano je formiranje cena 12 različitih grupa proizvoda u trgovinskim radnjama u Srbiji i šest zemalja EU (Slovačka, Češka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Austrija). Obuhvaćeni su proizvodi koji spadaju u osnovne životne namernice, ali i odevni predmeti i tehnička roba (mlečni proizvodi, meso rinfuzno, mesne prerađevine, testenine, bezalkoholni napici, konditorski proizvodi, ženska konfekcija, muška konfekcija, dečija odeća, obuća za odrasle, televizori, računarska oprema i uređaji).

Srbija spada u 4 najsiromašnije evropske zemlje po kupovnoj moći stanovništva. I pored toga, višegodišnje odlaganje reforme propisa u grani trgovine učinilo je da država primorava trgovce da desetine različitih birokratskih obaveza i troškova kroz trgovačke marže ugrađuju u maloprodajne cene proizvoda. Na taj način potrošači u Srbiji samo pri kupovini 12 navedenih grupa proizvoda plate 420 miliona evra više na godišnjem nivou u odnosu na potrošače u Slovačkoj, Češkoj ili Austriji.

Prosečan broj opterećenja poslovanja trgovca koji u svojoj radnji prodaje rinfuzno meso i mesne prerađevine u Srbiji je duplo veći nego u 6 navednih zemalja EU (u Srbiji 8, u zemljama EU 4), a kod trgovaca koji prodaju televizore ili računarsku opremu (u Srbiji 6, u EU 3).

Na primer, kod uzorkovanja namernica i briseva radnih površina za koje se pokaže da su ispravni u Srbiji država ne vraća novac potrošen na plaćanje uzorka i brisa, što trgovce košta preko 6 miliona evra godišnje, pa oni taj trošak moraju da ugrade u cene. U mnogim zemljama EU trgovcu se vraća novac u roku od 15 dana i države plaćaju kamatu za svaki dan preko roka od 15 dana.

Takođe, obaveze merenja faktora osvetljenja na svakih 50m2 i periodičnog utvrđivanja mikroklimatskih uslova, drugačije su sprovedene u zemljama EU i ne koštaju trgovce, dok u Srbiji ovo opterećenje poslovanja godišnje odnese preko 1,5 miliona evra.

Poseban problem predstavljaju različiti atesti i sertifikati, pošto je u Srbiji procedura provere evropskih i svetskih standarda u proizvodnji osnovnih životnih namernica i tehničke robe izuzetno skupa, kontigenti se zaustavljaju na granici, plaća se „ležarina“ za kamione i čitav proces traje nedeljama i mesecima. Zbog ovakvog dugog birokratskog postupka svaki proizvod koji se uveze u Srbiji mora da bude skuplji nego u matičnoj zemlji iz koje je uvezen, jer značajno povećava troškove trgovaca.

Srbija ima najneprilagođenije propise u trgovini i kod uvoza robe u regionu, jer su i Makedonija, Crna Gora i BiH u značajnoj meri izvršile reformu nasleđenih propisa iz vremena bivše Jugoslavije, dok u Srbiji ne samo da nije redukovan broj propisa, nego su uvedene desetine novih posle 2001. godine.

Kada bi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izvršilo reformu propisa u trgovini i kod uvoza roba u Srbiju, značajno bi uticalo da se kupovna moć u Srbiji poveća i umanje cene određenih proizvoda. Na ovaj način bi se posebno pomoglo najsiromašnijim građanima, a promet u trgovini povećao.

S trenutnim stanjem potrošači u Srbiji su žrtve birokratskog aparata i, ustvari, plaćaju čitav niz nepotrebnih nameta i troškova poslovanja u trgovini, jer su trgovci prinuđeni da ovo kalkulišu kroz maloprodajne cene.