Novi nameti i troškovi za privredu u 2021

Iako se posledice Covid-19 pandemije sve dublje osećaju u privredi Srbije i novi decembarski talas delimičnih ograničenja radnog vremena i kretanja ljudi je u toku, početak 2021. godine neće obradovati vlasnike i menadžere malog, srednjeg i velikog biznisa.

Razlog za ovo je što će naredna godina početi sa nizom novih troškova poslovanja i nameta. Mnoge lokalne samouprave donele su odluke o povećanju poreza na imovinu privrednim subjektima i građanima u nastupajućoj godini, a u periodu 2013 – 2018 porez na imovinu privrednim subjektima je već bio podignut u rasponu od 120 do čak 705 odsto u nekim opštinama i gradovima.

Famozna taksa za unapređenje životne sredine dospela je na naplatu hiljadama preduzetnika, firmi i udruženja u Beogradu i još nekoliko većih gradova u zemlji, iako namena i korišćenje ove takse nisu dovoljno poznati privrednicima koji već plaćaju ekološku zaštitu i ekološku taksu na proizvode koji mogu postati posebni tokovi otpada. Tako će privredni subjekti u narednom periodu plaćati tri različita nameta za jednu istu ekološku namenu, čime se povećava opterećenje njihovog poslovanja, a samim tim i administrativni obim posla.

Posebnu nepoznanicu čini najava Ministarstva finansija o sprovođenju novog oblika fiskalizacije koji podrazumeva nabavku novih fiskalnih kasa i softvera, o čemu se još ne zna dovoljno. Ministar finansija je najavio da će 3 milijarde dinara iz budžeta Republike biti opredeljeno da se pomogne privrednicima u ovom procesu, ali nije jasno da li je ta podrška namenjena kupovini novih kasa ili softvera. Ovde takođe treba imati u vidu da fiskalne kase jednom godišnje moraju da se pošalju na kontrolu i izbaždare, kao i da se svaki licencirani softver za fiskalnu kasu mora dodatno platiti, što takođe povećava troškove poslovanja privrednih subjekata. U situaciji kada u većini delatnosti opada promet zbog zdravstvenih mera i ograničenja radnog vremena, privrednici su ovo uvođenje novog oblika fiskalizacije dočekali sa velikim nezadovoljstvom, jer je i prethodno rešenje (GPS taksa) značajno koštala privredu (oko 6 miliona evra na godišnjem nivou), a pokazalo se da je inspekcijske službe nisu dovoljno koristile prilikom kontrola na terenu.

Svemu ovome treba dodati da je i naplata akcize na potrošnju električne energije uvedena još 2015. godine kao mera „spasa od bankrota države“ još uvek na snazi i da je u poslednjih 7 godina rast broja novih ili povećanih fiskalnih i parafiskalnih opterećenja bio nekoliko puta veći od privrednog rasta, što ozbiljno ugrožava opstanak desetina hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i konkurentnost domaće privrede na inotržištima.