Menadžeri 112 preduzeća ocenili rad institucija

Mreža za poslovnu podršku sprovela je malo letnje istraživanje i kontaktirala menadžere 112 malih, srednjih i velikih preduzeća u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Šapcu, na temu efikasnosti institucija sa kojima privreda sarađuje na republičkom nivou i u ovim gradovima.

Anketa je sprovedena elektronskim putem (E-mailom) na adrese menadžera preduzeća u julu i avgustu 2014. godine.

Od ukupno 112 preduzeća obuhvaćenih anketom 29 njih spadaju u mikro preduzeća (do 10 zaposlenih), 44 u mala preduzeća (između 10 i 49 zaposlenih), 26 srednjih (između 51 i 249 zaposlenih) i 13 velikih kompanija (najmanje 250 zaposlenih i više).

Menadžeri su dobili spisak 32 različite institucije kojima preduzeća najčešće moraju (u skladu sa regulativom u Republici Srbiji) da se obrate u cilju obavljanja svoje delatnosti. Svaku od ovih institucija menadžeri su morali da ocene sa jednom od tri moguće ocene – pozitivno, negativno, nemam stav.

Među negativno ocenjenima prednjače poreske uprave kojima su menadžeri zamerili neorganizovanost, sporost, nedostatak elektronske komunikacije, nedovoljno obučene kadrove koji nisu u stanju da objasne metode po kojima rade, manjak informatičkog znanja i ozbiljnog informacionog sistema unutar PU, nepovezanost sa drugim institucijama i tretiranje privrednika koji plaćaju poreze na nedoličan način.

Lokalnim samoupravama je zamereno da imaju previše zaposlenih “koji često komplikuju i ne razumeju se najbolje u svoj posao”, nedostatak elektronske komunikacije, nepotrebne takse i naknade koje služe da se izvuče novac iz privrede, komplikovane procedure i predugački obrasci, korupcija u domenu građevinskog zemljišta i kod drugih usluga, itd.

Ministarstvu finansija se posebno zamera što su finansijski zakoni komplikovani, nedorečeni, međusobno neusklađeni sa drugim privrednim zakonima, pa je onda potrebno stalno tražiti mišljenja koja koštaju po 11000 dinara, a pritom nisu pravno obavezujuća za sudove. Takođe se zamera komplikovan i skup Zakon o računovodstvu koji je doveo “da svako piše i sastavlja finansijske izveštaje kako hoće”, što unosi dodatnu pravnu nesigurnost. Takođe, privrednici smatraju da su opterećenja zarada i poreski sistem takvi da onemogućavaju dugoročno razvoj privrede i otvaranje novih firmi i radnih mesta u njima.

Republički katastar nepokretnosti ocenjen je kao “leglo korupcije, sporosti i samovolje”. Privrednici u proseku čekaju mesecima da dobiju određene dokumente, a značajan broj njih je naveo da su zbog ove institucije odustali od određene investicije ili proširenja posla, jer je bilo nemoguće proći kroz birokratsku mrežu Katastra, lokalne samouprave i drugih institucija.

Na listi se našlo i nekoliko ministarstava kojima se prebacuje sporost u reformama (Ministarstvo prosvete i Ministarstvo građevinarstva, Min. finansija) nedovoljna borba protiv korupcije i sive ekonomije na terenu (Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo finansija, MUP). Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija zamera se sporost u uvođenju elektronske uprave i nedovoljna aktivnost kod reforme propisa u trgovini kao i na polju stvaranja uslova za razvoj turizma i ugostiteljstva.

Pozitivna ocena

Od 32 institucije iz ankete menadžeri su sa više pozitivnih nego negativnih ocena ocenili samo Agenciju za privredne registre, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Zaštitnika građana, Savet za borbu protiv korupcije i Poverenika za informacije od javnog značaja.

Na prvom mestu menadžeri su istakli da kod ovih institucija postoji savesnost i odgovornost u obavljanju poslova i da one imaju zadovoljavajući nivo obučenosti svojih kadrova za komunikaciju sa privredom, što kod onih koji su dobili negativnu ocenu nije slučaj.

S poštovanjem,

Tim Mreže za poslovnu podršku

Avgust, 2014.