Kumulativni efekti krize na jesen

Mreža za poslovnu podršku, na osnovu stalne komunikacije sa svojim članstvom i više različitih istraživanja privrednih asocijacija u Srbiji, ukrstila je prikupljene podatke, kako bi se realno sagledalo trenutno stanje u privredi.

Nakon izbijanja pandemije Covid-19 i posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji, 6. maja 2020, celokupna privreda, a posebno mala i srednja preduzeća, ušla su u fazu stabilizacije svog poslovanja koja traje do danas i čije su karakteristike:

– smanjeni obim prometa i prihoda u odnosu na pretkrizni period (u najvećem broju MSP je to na nivou izmedju 15 i 30 odsto, ali u veoma pogođenim granama kao što je turizam taj pad je na nivou 40-90 odsto u odnosu ne prethodnu godinu)

– vreme isporuke i rokovi plaćanja u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom su se povećali (pre krize kupci i klijenti iz inostranstva su plaćali u roku od 30 do 45 dana, sada se to povećalo na 60 do 90 dana)

– u blizu 60 odsto MSP izvršena je reorganizacija rada, što je opet otežalo i usporilo njihovo funkcionisanje (deo zaposlenih ili još uvek radi od kuće ili su na drugi način podeljeni u okviru firme, pa se međusobna komunikacija zaposlenih usporila i pogoršala zbog novonastalih okolnosti i zato što su kolege koje su navikle da rade zajedno razdvojene)

– više od 65% menadžera MSP kaže da je veoma zabrinjavajuće što se ne ugovaraju novi poslovi za jesen ili početak naredne godine, posebno sa partnerima iz inostranstva, ali je smanjen i obim ugovaranja sa domaćim partnerima (ovo je posledica izostanka medjunarodnih sajmova, poslovnih konferencija i otežanih uslova za putovanje i ulazak u određene zemlje)

– rokovi plaćanja na domaćem tržištu imaju tendenciju daljeg produžavanja (prosečan rok plaćanja pre izbijanja krize bio je oko 135 dana)

– 72% menadžera MSP naglasilo je da u ovoj godini mora da odustane od ulaganja u mašine, opremu i edukaciju zaposlenih, kako bi sačuvali sredstva za održanje poslovanja svojih firmi (što je loše, jer to znači da će produktivnost na staroj opremi opasti i cena proizvodnje porasti, čime se umanjuje konkuretnost na domaćem i inotržištima)

– 44% menadžera MSP smatra da će do kraja godine morati da sprovede dalje racionalizacije poslovanja u koje spadaju smanjenje proizvodnje, zarada zaposlenima, pa čak i otpuštanja, ako to bude nužno (74% menadžera je reklo da će se boriti da zadrže zaposlene dokle god mogu, jer im obučeni ljudi trebaju i nije lako pronaći adekvatnu radnu snagu)

– 63% odsto menadžera smatra da u sadašnjim uslovima pada prihoda ne mogu da izdrže isti nivo poreza, doprinosa i brojnih parafiskalnih nameta koje plaćaju i da će to biti razlog zašto će morati da vrše racionalizaciju u poslovanju (menadžeri MSP dodatno smatraju da vlada mora nivo opterećenosti privrede da prilagodi trenutnom nivou prihoda, inače direktno tera kompanije da odustanu od investicija, smanje proizvodnju, zarade i broj zaposlenih).

Zaključak bi bio da postoji realna opasnost da se svi efekti krize u privredi kumuliraju u jesenjim mesecima, a da će dodatnu otežavajući okolnost predstavljati što odloženo plaćanje poreza i doprinosa za period mart-maj 2020, poreza na dobit, rate kredita za likvidnost, plaćanje zakupa poslovnog prostora dospeva na naplatu početkom 2021. Za mnoga mala i srednja preduzeća koja do tada ne vrate nivo prometa na pretkrizni nivo ovo će biti veliko opterećenje, jer će morati paralelno da servisiraju tekuće troškove poslovanja i sva navedena odložena plaćanja.

Okvirna analiza pokazuje da će na jesen i početkom 2021. godine zbog svega navedenog biti ugroženo između 90.000 i 120.000 radnih mesta u privredi i da se između 18 i 25 hiljada firmi i preduzetničkih radnji može ugasiti i dobar deo njih preći u sivu zonu.