Istraživanje o trendovima u kretanju potreba za kadrovima u izvozno orijentisanim kompanijama
BSN je kao partner učestvovao u zajedničkom istraživanju koje je sprovedeno u saradnji sa nekoliko velikih inostranih kompanija u Srbiji (a koje su želele da ostanu anonimne) kao i sa ekonomskim odeljenjima ambasada 4 zemlje iz EU koje spadaju u vodećih 10 investitora u Srbiji.
Strane i domaće kompanije u Srbiji sve teže pronalaze odgovarajuće kadrove i iz godine u godinu odvajaju sve veća sredstva za njihovu profesionalnu obuku, pa su mnoge među njima zabrinute, jer nedostatak obučenih kadrova znatno usporava razvoj poslovanja, ali i povećava operativne troškove.
Uzorak
Uzorak je činilo ukupno 405 izvozno orijentisanih preduzetnika, malih, srednjih i velikih preduzeća koja su u 2016. i 2017. godini izvezla najmanje 25 ili više odsto plasmana svojih roba i usluga u inostranstvo. Ovde su dati neki odgovori na pitanja.
Konstantna potreba za kadrovima
54,5 odsto ispitanih firmi navelo je da je imalo stalni problem sa nedostatkom kvalitetno profilisanih kadrova tokom čitave 2017. godine
22,9 odsto ispitanih firmi navelo je da je povremeno imalo problem sa nedostatkom kvalitetno profilisanih kadrova
19,7 odsto ispitanih navelo je da nije imalo ovaj problem
2,9 odsto ispitanih firmi nije dalo odgovor na ovo pitanje
Koji kadrovi najviše nedostaju
30,3 odsto ispitanih kompanija navelo je da im najviše nedostaju stručno profilisani zanatski kadrovi koji imaju moderna znanja i u stanju su da rade na modernim mašinama i opremi
26,9 odsto ispitanih kompanija odgovorilo je da nedostaju visokoobrazovani stručno profilisani kadrovi (inženjeri) sa posebnim veštinama koje odgovaraju savremenim potrebama tržišta i mogu da odgovore na zahteve naručilaca robe i usluga iz industrijski razvijenih zemalja
20.8 odsto ispitanih kompanija odgovorilo je da im najviše nedostaju visokoobrazovani kadrovi u oblasti menadžmenta koji imaju potrebno praktično iskustvo i u stanju su da samostalno upravljaju poverenim poslovima ili organizacionim celinama u kompanijama
16,4 odsto ispitanih kompanija navelo je da nedostaju kadrovi za obavljanje jednostavnih nezanatskih poslova u prodaji, transportu, za izvršavanje administrativno-tehničkih poslova, itd, a koji pokazuju dovoljnu zainteresovanost za obavljanje poslova i postižu minimalno zahtevanu efikasnost
5 odsto ispitanih kompanija navelo je da im nedostaju kadrovi iz sva 4 gorenavedena profila
0,6 odsto ispitanih kompanija nije odgovorilo na ovo pitanje
Nadoknađivanje kadrova koji nedostaju uvozom kadrova
U 2016. godini je 13,5 odsto kompanija iz uzorka od 405 kompanija kadrove koji nedostaju nadoknađivalo dovođenjem kadrova iz Hrvatske, Rumunije, Slovenije, Bugarske, BiH, Makedonije, Mađarske, Slovačke, Češke, Moldavije, Estonije, Italije, Grčke, itd.
U 2017. godini je ovaj procenat skočio na 30,5 odsto. Dakle, za 17 odsto se povećao broj kompanija koje su uvozile radne snagu. To znači da blizu jedne trećine vodećih kompanija u Srbiji po ekonomskim rezultatima ima potrebu da uvozi radnu snagu usled nedostatka iste u Srbiji.
Koje profile su kompanije najviše „uvozile“ u 2017. godini
– Zanatski radnici u metalskoj i mašinskoj industriji
– IT programeri i developeri
– Menadžeri za upravljanje prodajnim i promotivnim aktivnostima u inostranstvu
– Građevinski radnici sa zanatskim znanjima i iskustvom
– Inženjeri za oblast ekologije, protivpožarne zaštite i druge oblasti bezbednosti ljudskih resursa i industrijskih objekata
– Operativni menadžeri za upravljanje organizacionim celinama u proizvodnji i sektoru usluga
– Inženjeri u oblasti telekomunikacija
– Zanatski radnici u drvnoj industriji
– Kadrovi sa iskustvom u obavljanju operativnih poslova na elektroenergetskim i gasnim instalacijama
– Radnici sa iskustvom u upravljanju kranovima i velikim građevinskim mašinama
– Zanatlije sa iskustvom u brodogradnji
– Kadrovi sa iskustvom u montiranju i demontiranju telekomunikacionih i signalnih uređaja
– Tehnolozi i operativno osoblje za upravljanje reciklažnim procesima
Zainteresovanost za obavljanje profesionalnih zadataka
Ono što dodatno zabrinjava jeste da je zainteresovanost jednog dela zaposlenih za profesionalno napredovanje i usavršavanje u cilju efikasnog i odgovornog obavljanje poslova na osrednjem nivou. Tako je istraživanje pokazalo da je zainteresovanost na najnižem nivou kod zaposlenih u životnoj dobi između 45 i 55 godina starosti, ali je značajno prisutna nezainteresovanost za profesionalno napredovanje i usavršavanje i kod zaposlenih koji su mlađi.
43 odsto zaposlenih starosti između 45 i 55 godina je nezainteresovano za profesionalno usavršavanje, dodatne obuke i promenu radnih navika
24 odsto zaposlenih starosti između 35 i 45 godina je nezainteresovano za profesionalno usavršavanje, dodatne obuke i promenu radnih navika
21 odsto zaposlenih starosti između 25 i 35 godina je nezainteresovano za profesionalno usavršavanje, dodatne obuke i promenu radnih navika
Izvod iz zaključka
Razlog za ovakvo stanje i sve veću potrebu za uvozom kadrova kompanije vide pre svega u tome što ogroman procenat mladih i sredovečnih visokoobrazovanih ili pojedinaca sa kvalitetnim zanatskim znanjima (godišnje u hiljadama i hiljadama) napušta zemlju i da na tržištu ostaju samo oni koji nemaju dovoljno znanja ili oni koji su nezainteresovani da rade na sebi i usvoje određena znanja. S druge strane, jako se oseća demografski uticaj, jer u manjim gradovima širom Srbije sve više opada procenat mladih ljudi koji se uopšte javljaju na konkurse na kojima se zahtevaju određene kvalifikacije, a negde takvih kadrova uopšte nema.
Kompanije navode da njihova odeljenja ljudskih resursa pod pritiskom izvršnog menadžmenta sve više moraju da traže kadrove u okolnim zemljama i da je opstanak mnogih kompanija i njihovo poslovanje u Srbiji zbog toga ugroženo, a da i kada nađu kadrove jako brzo se desi da ih preotme neka kompanija sa sličnim potrebama ili moraju da se bave time da obezbede autobuski ili neki drugi prevoz sa razdaljine od 80 do 150 kilometara što jako usložnjava organizaciju rada u fabrikama i poskupljuje proizvodnju.