Država zaposlenima uzima 55% mesečne zarade

Mreža za poslovnu podršku je, u okviru šireg istraživanja, na nivou zemalja Jugoistočne Evrope, analizirala koliko je ukupno opterećenje prosečnog zaposlenog građanina u Srbiji državnim porezima, taksama i ostalim dažbinama i koliko od prosečne bruto zarade zaposlenom ostaje za sve životne potrebe.

Istraživanje je pošlo od podatka da je prosečna neto zarada u Srbiji u septembru 2014. godine bila 43975 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. S obzirom da zakoni u Republici Srbiji prepoznaju bruto zaradu kao ukupnu zaradu zaposlenog, to znači da je zaposleni građanin u Srbiji u septembru 2014. prosečno zarađivao (neto deo plus porezi i doprinosi koje plaćaju zaposleni i njegov poslodavac) 71221 dinar. Taj iznos je uzet za ukupnu zaradu prosečnog građanina kao polazna tačka za istraživanje.

Zatim je izvršena računica koliko prosečan građanin na nivou Srbije mesečno plati poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuje osnovne životne namernice, tehničku robu, odeću i obuću i različite usluge u legalno registrovanim prodavnicima ili kod firmi od kojih naručuje usluge.

Na spisak su dodati i PDV na komunalne usluge, mobilnu i fiksnu telefoniju, električnu energiju, gas, itd.

Zatim je izračunato koliko zaposleni građanin prosečno mesečno potroši novca na različite administrativne takse, obnavljanje i vađenje određenih dokumenata, razne troškove državne i opštinske birokratije.

Posebna stavka bila je i prosečno mesečno opterećenje porezom na imovinu na stanove i kuće.

Kao dodatni troškovi uračunati su i prosečna mesečna potrošnja robe sa akciznom markicom (kafa, različite vrste pića, cigareta, itd.), a tu je i prosečna mesečna potrošnja naftnih derivata na pumpama (benzin, dizel, auto-gas, itd.)

Na taj način dobijena je ukupna računica koliko državni sistem u Republici Srbiji prosečno mesečno uzima novca svakom zaposlenom građaninu.

Istraživanje je pokazalo da država prosečnom zaposlenom građaninu mesečno uzme 54,87% njegove bruto zarade, tj. da njemu za život preostane svega 45,13% njegove bruto zarade.

Ovi rezultati pokazuju da su nameti države na zaposlene građane previsoki za siromašnu zemlju kao što je Srbija, što posebno onemogućava mlade ljude koji imaju posao da zasnuju porodice i podignu potomstvo. Umesto da sistem podržava zaposlene i reproduktivno sposobne ljude, kao u državama EU (gde roditelji zavisno od broja dece imaju poreske olakšice na zarade), on ih ovakvom poreskom politikom destimuliše i primorava da napuštaju zemlju.

Rezultat ovakve poreske politike je 2 miliona stanovnika u Srbiji manje nego 1981. godine.

Uzrok ovako visokog opterećenja zaposlenih osoba u Srbiji je nereformisan javni sektor i državna administracija koji su dvostruko veći u odnosu na prosek daleko bogatijih zemalja EU. Državi je očajnički potrebno da na sve moguće načine izvuče novac od zaposlenih građana, kako bi finansirala svoj preglomazni birokratski sistem, a politička elita nema jasne programe kako da viškove iz javnog sektora postepeno prelije u privatni sektor, već kako koja stranka dođe na vlast ona dodatno zapošljava svoje kadrove i time smanjuje mogućnost oporavka i obnove nacionalne ekonomije i čitavog sistema u državi.

Reforma poreskog sistema i rasterećenje zaposlenih građana i preduzetnika je jedini način za dugoročni oporavak države. Srbija po starosti stanovništva spada u pet „najstarijih” zemalja na svetu u kojoj je pritom nezaposlenost mladih blizu 52%. Ukoliko se reformom poreskog sistema ne stvori prostor za zapošljavanje mladih, veliki broj njih će nastaviti da i dalje napušta Srbiju. To vodi u dalje biološko izumiranje nacije, gubitak teritorija i povećanje siromaštva.